Tjeskoba i razdražljivost povezani su s ranim znakovima starenja srca, pokazala je britanska studija.
Da bi istražili povezanost izmeÄu mentalnog zdravlja i rada srca, tim znanstvenika sa londonskoga SveuÄiliÅ¡ta Queen Mary pregledao je snimke srca 36.309 pacijenata, koji su sami ispunili upitnik o svojim “neurotiÄnim crtama osobnosti”, poput nestabilnog raspoloženja, tjeskobe, razdražljivosti i maloduÅ¡nosti.Â
IstraživaÄi su doveli u vezu “veÄu sklonost pojedinaca neurotiÄnim osobinama” sa slabijim funkcioniranjem ventrikula, veÄom miokardijalnom fibrozom i veÄim otvrdnjivanjem arterija”.
Povezanost je utvrÄena neovisno o tradicionalnim Äimbenicima rizika kada su posrijedi srÄani problemi, poput puÅ¡enja i pretilosti i bila je zastupljenija meÄu muÅ¡karcima.
“Znamo da postoji povezanost izmeÄu mentalnog zdravlja i potencijalnog razvoja kardiovaskularnih bolesti. NaÅ¡a je studija otkrila da se Å¡tetne promjene na srcu vide u ljudi s neurotiÄnim crtama osobnosti poput anksioznosti, depresije i pretjerane zabrinutosti”, rekao je Steffen Petersen, profesor kardiovaskularne medicine na sveuÄiliÅ¡tu Queen Mary.
“Äak i kad se u obzir uzmu Äimbenici životnog stila poput puÅ¡enja, tjelesne težine i životne dobi, Äini se da su neurotiÄne osobine povezane sa znakovima starenja srca.”
Profesor Petersen je rekao da Äe njegov tim sada pokuÅ¡ati dokuÄiti na koji naÄin te crte osobnosti dugoroÄno utjeÄu na funkciju rada srca i na rizik od razvoja srÄanih oboljenja.Â
Možda te zanima…
Ljudi s ovim osobinama u veÄem su riziku da obole od demencije
Zdravlje
Source link
[gpt3]rewrite this content and keep HTML tags 
Tjeskoba i razdražljivost povezani su s ranim znakovima starenja srca, pokazala je britanska studija.
Da bi istražili povezanost izmeÄu mentalnog zdravlja i rada srca, tim znanstvenika sa londonskoga SveuÄiliÅ¡ta Queen Mary pregledao je snimke srca 36.309 pacijenata, koji su sami ispunili upitnik o svojim “neurotiÄnim crtama osobnosti”, poput nestabilnog raspoloženja, tjeskobe, razdražljivosti i maloduÅ¡nosti.Â
IstraživaÄi su doveli u vezu “veÄu sklonost pojedinaca neurotiÄnim osobinama” sa slabijim funkcioniranjem ventrikula, veÄom miokardijalnom fibrozom i veÄim otvrdnjivanjem arterija”.
Povezanost je utvrÄena neovisno o tradicionalnim Äimbenicima rizika kada su posrijedi srÄani problemi, poput puÅ¡enja i pretilosti i bila je zastupljenija meÄu muÅ¡karcima.
“Znamo da postoji povezanost izmeÄu mentalnog zdravlja i potencijalnog razvoja kardiovaskularnih bolesti. NaÅ¡a je studija otkrila da se Å¡tetne promjene na srcu vide u ljudi s neurotiÄnim crtama osobnosti poput anksioznosti, depresije i pretjerane zabrinutosti”, rekao je Steffen Petersen, profesor kardiovaskularne medicine na sveuÄiliÅ¡tu Queen Mary.
“Äak i kad se u obzir uzmu Äimbenici životnog stila poput puÅ¡enja, tjelesne težine i životne dobi, Äini se da su neurotiÄne osobine povezane sa znakovima starenja srca.”
Profesor Petersen je rekao da Äe njegov tim sada pokuÅ¡ati dokuÄiti na koji naÄin te crte osobnosti dugoroÄno utjeÄu na funkciju rada srca i na rizik od razvoja srÄanih oboljenja.Â
Možda te zanima…
Ljudi s ovim osobinama u veÄem su riziku da obole od demencije
Zdravlje
[/gpt
